Arhitektonski objekti o kojima se najviše raspravljalo u moderna vremena

Kroz modernu istoriju arhitekture pojavilo se više slučajeva žustrih rasprava o svrsi samog projekta gradnje, svakako o njegovoj isplatljivosti, načinu izrade i trajanju, kao i o nezaobilaznim estetskim dilemama. I mnogi arhitekte vizionari su bili oštro kritikovani zbog svakog svog istupa van opšteg trenda razmišljanja svoje struke. Za mnoge je estetika stvar ličnog poimanja, ali čini se kao da javnost još uvek nije na strani lične slobode i da sebi daje za pravo da se meša u posao projektanta. Ponekad na štetu, ali ponekad i u korist samog objekta.

Bazilika La Sagrada Familia

Jedan od najčuvenijih projekata po svojoj dužini izgradnje je La Sagrada Familia ili Sveta porodica u prevodu, rimokatolička bazilika nastala bukvalno iz snova najvećeg španskog arhitekte Antonia Gaudija. I ovaj monumentalni objekat se gradi već 132 godine bez prestanka. Gaudi je bio poznat po tome da je sanjar i ekscentrik, tako da javnost nije bila začuđena njegovim izjavama kako svako veče sanja nastavak projekta i ujutru odmah trči do gradilišta i na licu mesta crta radnicima šta su mu to anđeli izdiktirali u toku noći. Jedno takvo jutro ga je mnogo koštalo zato što je doživeo saobraćajnu nesreću 1926. i ubrzo i preminuo od posledica povreda. Ali bazilika je nastavila da raste u vis.

Ova gradnja se finansira pojedinačnim prilozima i do sada je koštala više od 25 miliona evra. Sredinom prošlog veka istaknuti arhitekti kao što su LeKorbizije i Alvar Alto pokušali su, ali vrlo neuspešno, da modernizuju Gaudijeve nacrte, ukazujući na to kako su njegove ideje već zastarele. Međutim, skoro stotinu godina posle Gaudijeve smrti, uz mnogo sreće pronađeni su originalni nacrti, iako je veliki deo projektne dokumentacije stradao tokom Španskog građanskog rata.

Za završetak radova određena je 2026. godina kao stogodišnjica Gaudijeve smrti i radovi se trenutno odvijaju bez ikakvih problema.

Sidnejska opera

Od samog početka projekat Sidnejske opere bio je u duhu svog naziva. Svega je tu bilo, od skandala, odbijanja, besa javnosti, pretnji, inata, prosipanja novca i svih pratećih i dekorativnih detalja jednog nezaboravnog libreta. Počelo je naravno u davna vremena kada je Jern Utson iz Danske izabran između 232 konkursna rešenja da po svojoj ideji dizajnira Operu. U tom trenutku projekat je trebalo da košta 18 miliona australijskih dolara i da bude završen za godinu i po dana. No, jednom kada je gradnja počela stvari su se potpuno otrgle kontroli. Proces se odvijao izuzetno sporo zbog specifičnih zahteva dizajna. Zarad podizanja krovova specijalno dizajnirani kranovi su morali da budu konstruisani i napravljeni u Francuskoj, a zatim transportovani do Australije. Arhitekta Utson je za to vreme bio poznat kao neko ko pati od neverovatnog perfekcionizma i baš iz tog razloga koči dalji napredak gradnje. Deset godina kasnije, zbog ogromnih troškova i još većeg kašnjenja, novoizabrana vlada Novog Južnog Velsa je postavila na čelo Uprave javnih poslova Dejvida Hjudžesa, koji momentalno smenio Utsona i na njegovo mesto postavio arhitektu Pitera Hola limitirajući mu unapred budžet i rok završetka.

Pored svega ovoga rokovi su ponovo probijeni, a ukupan trošak se popeo na 102 miliona australijskih dolara. I konačno umesto 18 meseci bilo je potrebno 16 godina da ovaj san postane stvarnost. I dan danas mišljenja o ovog zgradi su podeljena, ljudi se i dalje gube po hodnicima zbog nejasne organizacije, ali legenda o novom svetskom čudu živi i dalje.

Скорашњи чланци

Категорије