Cene i kvalitet nekretnina

Ukoliko posedujte sredstva za kupovinu nekretnine, a još uvek se dvoumite da li da svoj novac uložite u Beograd, kao najprometnije mesto u Srbiji ili možda negde drugde, nije loše da se dodatno informišete i na osnovu nekih iznenađujućih podataka donesete krajnju odluku. Ako vaš budžet za kupovinu nekretnina ide od nekih 30 hiljada evra pa do preko 150 hiljada za taj novac u Beogradu možete da kupite od jednosobnog stana do trosobnog u širem centru grada i to u soliterskim zgradama. I isti ovi podaci važe na primer i za Moskvu, grad koji ima daleko više stanovnika, veći promet i sigurno je popularniji za vođenje poslova od Beograda.

Međutim, ono što do sada niste znali jeste da za ovaj raspon novca možete sebi da poklonite jedno od ostrva tropskih zemalja ili čak Kanade ako preferirate hladniju klimu. Ostrva uopšte nisu toliko skupa koliko se smatralo da jesu i cena im se kreće oko 35 ili 40 hiljada dolara za ostrva koja pripadaju Panami, koja imaju u proseku 3 do 4 hiljade kvadratnih kilometara, i puna su retkih biljnih i životinjskih vrsta. Kanadska ostrva u ponudi su daleko veća po kvadraturi, a za otprilike istu svotu nude i očuvanu prirodu i aktivan odmor svom budućem vlasniku. Uz još malo ulaganja ovakva ostrva mogu da se pretvore u odmarališta nekog određenog tipa i da svom vlasniku donose prihode i kada ne misli na njih.

Na drugoj strani svetskog tržišta nekretnina najviše cene stanova su bez premca u Hongkongu gde je gradnja ekstenzivna, i priliv najbogatijih poslovnih ljudi je najveći, pa tako njihovi specifični zahtevi kreiraju i diktiraju cene na tržištu. U Evropi je po vrtoglavim cenama odavno poznat Monte Karlo, jer vlasnik nekretnine je automatski i građanin Kraljevine Monako i tom činjenicom on ne plaća porez. Zato vlada prava jurnjava na bilo koji stan koji se pojavi u prodaji u Monte Karlu. Nebitna je kvadratura, pogled, niti ostale karakteristike, bitno je samo se uknjižiti i kao novi državljanin odahnuti u poreskom raju.

U Beogradu se u najlepšim rezidencijalnim krajevima kao što su Senjak i Dedinje velike vile sa pripadajućim vrtom, pratećim objektima, garažama i najčešće bazenom prodaju za od nekoliko do osam miliona evra. Kupci su bogatiji stranci, domaći poslovni ljudi i ponekad sportisti i političari. Strana predstavništva i konzulati najčešće rentiraju objekte ovog tipa i za, u proseku, 700 do 1000 kvadratnih metara, spremi su da plate i do 15 hiljada evra mesečno.

I iako u proteklih osam godina, otkako je počela svetska ekonomska kriza, mnogi tvrde da će cene kvadrata u Beogradu i okolnim većim gradovima sigurno pasti na svoj realni nivo, ovo se uopšte ne dešava po pitanju ekskluzivnih lokacija i objekata. Čini se kupaca ima uvek i da njima cena nije problem, čak i kada su aspsolutno svesni da nije realna. Ekonomski stanovi jesu doživeli pojeftinjenje, ali praktično beznačajno i kao da, i pored toga što se kriza jako oseća i utiče na potrošnju, vlasnici stanova više vole da sačekaju neka bolja vremena, nego da odmah u rukama imaju novac koji mogu da ulože dalje u poslovne poduhvate.

Скорашњи чланци

Категорије