Eksperimentalna utopija – Auroville

Pod velikim svetskim uticajem orjentalne laanme.no, a posebno Hindu kulture i tradicije, i pod progresivnim idejama hipika, 1968. godine na jugu (Više informacija ovdje) Indije osnovan je grad-utopija po zamisli Šri Aurobindua, jednog od vodećih istočnjačkih gurua. Auroville ili „Grad zore“ je imenovan internacionalnim gradom od strane UNESCO-a i ne potpada pod zakonsku regulativu države koja ga okružuje. Stanovnici ovog grada su pripadnici više od pedeset nacija različitih kultura, ali je vrlo važno istaći da u ovaj grad ne može da uđe i ostane u njemu bilo ko.

Raj za bogate

Ceo sistem je namešten tako da siromašni ljudi nemaju izgleda da se nasele u Aurovilu za stalno. Potrebno je prvo volontirati godinu i po dana da bi uopšte gradsko veće kao jedini oblik vlasti počelo da glasa o nečijem stalnom boravištu u gradu. Siromašniji slojevi ne mogu sebi da obezbede hranu, odeću, smeštaj i ostale potrebštine toliko dugo, tako da vrlo lako odustaju. Oni bogatiji koriste vreme za volontiranje da usput pogledaju i neku interesantnu lokaciju za gradnju svoje kuće, u šta je opet umešan i neko od glasovitijih arhitekata. Novi doseljenici su zato najčešće osobe u starijim godinama koje su se već dokazale u svojim oblastima poslovanja i sada zaista samo žele miran i lep kraj i tiho okruženje gde će provoditi svoje mirne dane.

U samom gradu uopšte nije moguća prodaja alkohola, niti je dozvoljeno automobilima da ulaze u centar. Umesto novca koristi se „Aurokard“, a policije nema jer se građani uzdaju u međusobno poverenje, koje je bar do sada funkcionisalo besprekorno.

Arhitektonska vizija

Arhitektonski, ova priča o „gradu zore“ je vrlo interesantna zato što je došla iz uma Mire Alfasa, takozvane „majke Aurovila“, njenog spiritualnog vođe. Ova žena kao blizak prijatelj Šri Aurobindua je nacrtala prvi urbanistički plan grada 1960. godine, deleći ga u četiri zone. Vrlo lepo je rasporedila takozvani industrijski deo, tojest farme organskih proizvoda, zatim kulturni deo gde su smešteni poslovni i kulturni objekti, kao i prodavnice; rezidencijalni deo predviđen samo za stanovanje; i konačno internacionalni, onaj deo koji je predviđen za posetioce.

Iste te godine francuski arhitekta Rože Anger je uspeo da transformiše njenu viziju u ogroman spiralno organizovan projekat domova, javnih zgrada, farmi i parkova. Od tog trenutka Aurovil postaje izazov za mnoge arhitekte koji prosto počinju da se utrkuju ko će napraviti bolje i interesantnije projekte unutar samog grada. Tako je, na primer, arhitekta Anupama Kundo projektovao naselje koje izgleda kao lego kockice, a za njim je počelo takmičenje ko će dizajnirati lepšu školu, vrtić, park, biblioteke, voćnjake ili domove. I iako je svim ovim projektima zajedničko da žele da postignu što izraženiju estetiku, pred njima je takođe i zahtevan nalog da sve ove građevine budu savršeno uklopljene u prirodu i ostale zgrade u okruženju, ali i da koriste najčistije i najbolje energetske sisteme koji postoje na svetu.

I kao što je Mira Alfasa isticala prilikom samog osnivanja ovog čudesnog grada da lepota u svim svojim umetničkim formama kao što su slikanje, muzika, literatura, pa i gradnja, treba da budu pristupačni svima, Aurovile za više od pola veka svog postojanja je uspeo da dokaže kao istinu. Ruku na srce, ova ideja se pokazala izvodljivom samo za boljestojeće osobe kao što stanovnici ovog grada i jesu, ali i to je neki dobitak i korak napred ka boljem sutra.

Скорашњи чланци

Категорије