Najstariji hramovi na Zemlji

Razmatrajući istoriju arhitekture shvatićemo da u stvari razmatramo i celokupnu istoriju čovečanstva i da smo još uvek suočeni sa nerazjašnjenim periodima nastanka naše civilizacije. Iako se u predsumerskim mitovima spominju civilizacije Atlantide sa visoko tehnološki razvijenim sistemima organizacije, gradnje i transporta, a u samim sumerskim, hindu i biblijskim izvorima možemo da uočimo i spominjanje naprava za letenje, kao i sistema gradnje koje mi ni do dana današnjeg nismo sposobni da kopiramo, još uvek u istorijskim lekcijama možemo da pronađemo ideje da su piramide, na primer, izgrađene jednostavnim bakarnim alatima i upotrebom ljudske snage.

Uz te neverovatne podatke ni vremenski rokovi nisu tačno određeni i obično se navodi da su gigantske građevine nastale nekih četiri do pet hiljada godina gledajući u prošlost, da bi u skorije vreme sve veću popularnost stekli podaci koji govore o tome da je ovaj tip gradnje korišćen deset do dvanaest hiljada godina ranije. Baš nekako u vreme za koje se pretpostavlja da su Atlantiđani evakuisani sa svog uništenog kontinenta i počeli da se naseljavaju na istočnoj strani Južne Amerike i u tadašnjoj plodnoj ravnici Sahare, a sadašnjoj pustinji.

Iako je sistem gradnje koji je tada korišćen još uvek nerazjašnjen, mi danas počinjemo da primenjujemo nove tehnologije i trenutno se špekuliše da su drevne civilizacije koristile unapređene sisteme kojim su mogle da bukvalno levitiraju ogromne kamene blokove, da im menjaju hemijsku strukturu, te da ih tako učine plastičnim, zbog čega bi se lako uklapali u projektovane strukture. Par decenija ranije ova teorija bi bila proglašena za neverovatnu, ali vremena se menjaju i pošto mi napredujemo u tehnološkom smislu tako nam postaje i jasnije kako je arhitektura funkcionisala hiljadama godina ranije.

I iako mislimo da je ova planeta izuzetno dobro mapirana, poslednjih godina možemo da se uverimo da nas iznenađenja još uvek čekaju. Takav slučaj se desio i sa hramom nazvanim Gobekli Tepe, po lokaciji gde je pronađen u Turskoj 2008. godine. Trenutno ovaj hram važi za najstariji na svetu, sagrađen je od vertikalnih pravougaonih stubova na kojima su ogromne kamene grede. A po njima su ugravirani simboli i slike životinja, od kojih su mnoge vrste potpuno nepoznate čak i paleontolozima. To samo pokazuje da je ovaj hram verovatno daleko stariji no što možemo da zamislimo.

Za njim po važnosti dolazi Stounhedž u Engleskoj, kružni sistem stubova sa gredama koje povezuju svaka dva uspravljena kamena bloka. Iako je uvreženo mišljenje da je ovaj hram služio praktično kao kalendar precizno pokazujući položaj Sunca u određenim dobima godine, danas se sve više smatra da je morao da ima i neku dublju svrhu od toga, jer civilizacija koja je sposobna da tako precizno locira toliko velike stibove verovatno da ume i brže da sračuna koje je doba godine. Uz onu staru dilemu – zašto je uopšte položaj Sunca i ostalih nebeskih tela bio toliko bitan drevnim narodima.

I naravno, arhitektonska dela koja i dan danas stoje iznad svih naših građevinskih i umetničkih vrhunaca su Hatšepsutin hram, Hram u Luksoru, egipatske piramide, a za njima i piramide građene u Južnoj Americi i na jugoistoku Azije. Ove građevine krase ogromne strukture, vrlo pažljivo raspoređenih masa, fascinantnih stubova i ljudskih figura, za koje još uvek nismo sigurni da li predstavljaju nas, neku vanzemaljsku civilizaciju ili nekada moćne Atlantiđane.

Скорашњи чланци

Категорије