Savremeni problemi srpske arhitekture

Izbor same gradnje i tipa stambenog objekta zavisi naravno najviše od uloženog novca, i ovde odmah možemo da se sretnemo sa osnovnim problemom moderne srpske arhitekture. Nekada davno kada je država bila uređena po socijalstičkim načelima stambeni prostor je bio njeno vlasništvo i ona je bila ta koja je određivala manje ili više uspešno kako će se regulisati urbanizam, socijalni problemi i migracije stanovništva u zavisnosti od potreba industrije.

Posle godina tranzicije i ozbiljne ekonomske krize u kojoj smo bili suočeni sa raznim situacijama zbog nerešene zakonske regulative, i što je još teže, ozakonjavanjem već podignutih, a neadekvatnih objekata ili nadogradnje, izgleda da se ova situacija polako smiruje i konačno ulazi u zakonima regulisane okvire. Uređenjem katastarskih knjiga i njihovom javnom pristupu zaista su na minimum smanjene situacije kada su investitori gradnje jedan te isti stan prodavali više puta i kada su mogli da obećavaju i neispunjavaju ugovorne obaveze, kao i situacije kada su građevinskim odeljenjima pri opštinama podnošeni valjani projekti zgrada, a ne terenu se dešavala sasvim drugačija priča. O lošem kvalitetu gradnje, krivim zidovima, nedostatku prozora i stolariji koja ne funkcioniše ne vredi više ni govoriti i nadamo se da su ove situacije koje su do skoro bile uobičajene, sada stvar prošlosti.

Salonski stanovi

Sve i da ste prošli te početne stadijume osobene za Srbiju, i imate dovoljno novca da sebi priuštite odgovarajući stan, i dovoljno informacija da se zaštitite od mogućih zakonskih problema, moraćete da se suočite sa standardima orjentacije prostora koji vlada kod nas. Ovo konkretno znači da u slučaju da birate stan u zgradama koje su rađene početkom prošlog veka, bićete sigurni da su zidovi odgovarajuće debljine i kvaliteta, ali će vodovodna i kanalizaciona mreža biti problematične, a uz njih sasvim sigurno i način grejanja. Uz to, raspored prostorija tih takozvanih salonskih stanova je praktično svuda isti. Postoji glavni ulaz koji iz velikog predsoblja vodi u salon, a iz kog možete ući u jednu ili dve spavaće sobe. A samo glavna spavaća soba ima direktan ulaz u kupatilo, za razliku od ostatka stana. Pomoćni ulaz je služio za nekadašnju poslugu i sa te strane stana biće postavljena kuhinja, soba iza nje za kuvaricu i mali toalet, bez mogućnosti ugrađivanja makar tuš-kabine.

Ovo konkretno znači da su maltene sve sobe prolazne i da nećete imati ni trenutak mira ukoliko imate decu na primer, ili je potrebno da radite od kuće. Iako mogu da izgledaju vrlo lepo, ovi stanovi su jako nepraktični za moderne potrebe i zidovi se zbog tipa gradnje vrlo teško izmeštaju ili je potpuno zabranjeno to raditi jer su noseći delovi konstrukcije.

Moderna gradnja

Stanovi iz doba socijalizma su mahom građeni u velikim zgradama sa tankim zidovima, manjim brojem kupatila od realnih potreba, i jednim vrlo nezgodnim detaljem. Dečije sobe su obično širine samo 2 metra i ne pružaju ni osnovne uslove za zdravo odrastanje.

I današnji stanovi, čak i za one koji su sposobni više da plate, nisu valjano organizovani. Čini se kao da se današnje arhitekte utrkuju ko će da isprojektuje veću dnevnu sobu na štetu svih ostalih prostorija. To što će ovakva dnevna soba da se ispuni sa jednom, dve ili tri garniture za sedenje, ne čini ništa dobro ostatku stana, gde je potrebna jedna manja prostorija za odlaganje pomoćnih aparata, zatim garderobe, kao i ponovo zaboravljene, dovoljno velike dečije i radne sobe.

Скорашњи чланци

Категорије