Tajne najlepših arhitektonskih objekata

Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) i ove godine će u novembru mesecu creditos rapidos dodeliti RIBA međunarodnu nagradu za najznačajnije i najinspirativnije arhitektonsko ostvarenje na svetu. Uslovi za konkurisanje su rigorozni, a krajnju odluku će doneti žiri koji predstavljaju neki od najeminentnijih arhitekata današnjice i predsedavajući žirija arhitekta Ričard Rodžers, svetski poznat zbog svoja dva objekta koji su postali simboli dvadesetog veka, a to su Pompidu centar u Parizu i Lojdova zgrada u Londonu.

Kriterijumi kojima će se voditi će biti vrlo striktni i izabrana građevina treba da odslikava vizionarsko, inovativno razmišljanje i perfekciju izvođenja, sve vreme kreirajući doprinos društvenoj i fizičkoj okolini, bez obzira da li je smeštena u urbanu ili prirodnu sredinu.

Bezvremena umetnost prostora

Arhitektura je počela od onog trenutka kada je čovek počeo da ređa kamenje ili oblikovanu zemlju i da kreira svoje stanište. Od samog početka vodile su ga dve ideje, da svojoj porodici obezbedi utočište, ali i isto tako, da taj prostor učini lepim i funkcionalnim. Ali treba razlikovati uobičajenu arhitekturu od zaista fenomenalne kreacije, i o ovoj temi se raspravlja već hiljadama godina u mnogim društvenim naukama. Iskusni stručnjaci znaju da je valjana građevina ona koja vam odmah uhvati pogled, ukrade vam srce i prosto vas naježi. No, kako je jednom davno rekao čuveni Frenk Geri: „Arhitektura treba da govori i o svom vremenu i mestu, ali da u isto vreme teži za bezvremenošću.“, upravo iz ovog razloga mi se i dan danas oduševljavamo piramidama iz Gize, Partenonom u Atini, LeKorbizijeovom kapelom u Ronšampu i mnogim drugim građevinama.

Cena veličanstvenosti

Iako su fascinantna mnoga značajna građevinska dela nisu bila konstrukcijski ili finansijski zahtevna. Za mnoge je podizan javni zajam „prestamos con asnef„, ali isto tako neka druga značajna zdanja su nastajala daleko od očiju javnosti i uz skroman budžet. I kako je sam Ričard Rodžers primetio: „Neki od najboljih britanskih arhitekata su koristili skromni ambar kao osnovu za nove, inteligentne i sofisticirane zgrade.“ U kontekstu ove rečenice, možemo da pomislimo da se Rodžers prisetio čuvenog arhitekte Miesa koji je još 1959. godine došao u London da primi RIBA kraljevsku zlatnu medalju za arhitekturu te godine. Tada je zatražio samo da ga odvedu i pokažu mu u mestu Bradford na Ejvonu ambar iz 14. veka napravljen od drveta i kamena.

Promena je takođe jedna od karakteristika koja građevinu čini vanvremenskom. I kada je 1977. godine završen Centar Pompidu u Parizu koji su dizajnirali Ričard Rodžers, Renco Pijano i strukturni inženjer Piter Rajs, ova građevina je postala simbol novog koncepta gradnje, javnog prostora i istovremeno institucije. Po prvi put je uočeno kako jedan objekat može da promeni načine na koje funkcioniše društvo i da ih unapredi.

I iako je u početku bila kritikovana da izgleda kao rafinerija nafte izvrnuta naopako, vreme je ipak dalo svoj sud i učinilo je ovu zgradu istorijski važnom. U arhitekturi je važno znati da nijedna kreacija ne izgleda odmah i svakom idealno, ali ako se prisetimo načela graditelja Vitruviusa iz prvog veka nove ere, da su esencijalne osobine ove umetnosti – udobnost, otpornost i fascinacija, moći ćemo da pronađemo ona retka, ali trajna zdanja koje će predstavljati inspiraciju i za sledeće generacije.

Скорашњи чланци

Категорије