Zaha Hadid kraljica slobode u gradnji

2016. godina je poznata po tome što je odnela u večnost jako puno umetnika snabblån, pogotovo muzičara. Međutim, odnela nam je Zahu Hadid beskrajno talentovanu arhitektkinju koja je pomerila granice poimanja kontrole i ekspresije prostora. Ova izuzetno talentovana žena rođena je u Bagdadu 1950. godine u obrazovanoj i dobrostojećoj porodici bogatog industrijalca. U svojim mladim godinama poslata je u Švajcarsku i Englesku na školovanje i od nje se očekivalo da postane lepa i edukovana mlada dama koja će se bogato udati, ali život je za nju imao neke druge i bolje planove.

Zaha Hadid se posle stidija matematike na Američkom univerzitetu u Bejrutu preselila u London da bi počela studije arhitekture 1972. godine. gde je upoznala velike stručnjake u ovoj oblasti, a koji su joj isprva bili profesori, a kasnije u partneri u kompaniji koja je imala sedište u Roterdamu. U tom istom periodu za nju će biti najznačajnije poznanstvo sa inženjerom Piterom Rajsom, koji ju je podržao u njenim stremljenjima ka izazivanju statičkih načela gradnje.

Već od sredine osamdesetih Zaha Hadid je počela svoju profesuru, prvo na Harvardskoj školi za dizajn, a zatim i na Univerzitetu u Ilionisu. Ređala su se njena predavanja i na univerzitetima u Ohaju, Jejlu, visokim školama za dizajn, arhitekturu i primenjenu umetnost u Beču i Hamburgu. Bila je poznata kao strog predavač koji traži puno od svojih studenata, ali ih istovremeno inspiriše i prosto tera da prevaziđu ograničenja svog uma.

Bila je i prva žena koja je u istoriji arhitekture dobila Prickerovu nagradu 2004. godine, a čak dve godine za redom, 2010. i 2011. primila je i Stirlingove nagrade, najprestižnije arhitektonske nagrade u Britanije. Zbog svojih zasluga britanska kraljica ju je proglasila damom, a 2015. postala je i prva žena koja je dobila Kraljevsku zlatnu medalju koju dodeljuje Kraljevski institut britanskih arhitekata.

Časopis Guardijan ju je opisivao kao „kraljicu krivina“, jer je oslobodila geometriju gradnje svojim izrazito ekspresivnim i fluidnim formama i višestrukim perspektivnim tačkama. Njena fragmentirana geometrija je pokazivala tok i haos modernog života, a smatrana je i ikonom neo-futurizma. Zaha Hadid nije bila samo maestralno sposoban arhitekta, ona je i kao ličnost bila pamtljiva, jedinstvena i čudesna u svojim zahtevima da ide dalje i izvede ono što je pre nje bilo nepojmljivo. Njena kompanija bazirana u Londonu zapošljavala je samo najbolje i najkreativnije ljude u ovoj oblasti i raditi za nju je bila najviša čast u svetu gradnje.

Zaista je mnogo dela ostalo iza nje låna pengar utan ränta, ali neka od najznačajnijih su Akvatik centar u Londonu građen za potrebe Olimpijskih igara 2012., Guangzhou Opera u Kini, Most paviljon u Saragosi, Kulturni centar Hejdar Alijev u Bakuu u Azerbejdžanu, Riversajd muzej u Glazgovu, Broad Muzej umetnosti u SAD-u i mnoge druge građevine, enterijeri i konceptualna umetnička dela.

Krajem marta 2016. primljena je u bolnicu u Majamiju gde je bila tretirana od, kako se smatralo, bronhitsa, da bi par dana kasnije preminula od posledica srčanog udara. Davala je puno, trošila se puno i nama je kao zaostavštinu ostavila hrabrost i smelost da zakoračimo dalje, da gradimo više i lepše, i da se ne bojimo da sanjamo velike snove.

Скорашњи чланци

Категорије